7 prednosti zbog kojih vredi uzimati huminsku kiselinu

7 prednosti zbog kojih vredi uzimati huminsku kiselinu

Pročitavši naslov se mnogi stručnjaci čude kako to da se pominje "Samo 7 prednosti huminskih kiselina?! Kako se sve može napisati u samo toliko tačaka?" Odgovor je da ne može, ali ćemo pokušati da napravimo kratak i sadržajan rezime kroz koji će dati jasan pregled zbog čega konzumiranje huminskih kiselina pozitivno utiče na važne fiziološke procese.

Počnimo od početka: Šta su huminske kiseline?

Mogli bismo ih nazvati lekovitim darom Majke zemlje koji pruža pojas za spasavanje čoveku 21. veka. Verovatno je da već svi poznaju humus i treset iz ranijih studija. Najčešći organski izvori ugljenika iz zemlje potiču baš iz humusa. 

Međutim, teško ih je opisati u strukturnom i hemijskom smislu pošto su složena, kompleksna jedinjenja. Mešavina produkata raspadanja organskih materija igra značajnu ulogu u životu zemljišta, održava zemljište produktivnim i utiče na njegovu strukturu, upravljanje vodom, vazduhom i toplotom.

Proizvodi na bazi huminske kiseline se u poljoprivredi koriste za ubrzavanje klijanja, podsticanje rasta korena, predstavljaju izvor ugljenika za mikrobiom zemljišta i drže hranljive materije u stanju pogodnom za apsorpciju.

Kada se koriste u stočnoj hrani, unapređuju reproduktivni ciklus, otpornost na bolesti i iskorišćenost hrane.

Ova zapažanja su podstakla istraživače da posebno ispitaju svojstva huminske kiseline i da istraže njen uticaj na ljudsko zdravlje:

Biološki aktivne i vredne huminske kiseline i fulvinske kiseline su organski makromolekuli nastali razgradnjom i humifikacijom vegetacije bogate ugljenikom. Zahvaljujući bogatoj i plodnoj vegetaciji tog doba, sadrže najmanje 70 vrsta minerala i elemenata u tragovima, koji su prisutni u organskoj vezi koje naše telo lako može da apsorbuje. Huminske kiseline su sa jedne strane u hemijskom smislu kinonska jedinjenja, a sa druge prirodni polimerni molekuli čiji su osnovni gradivni blokovi fulvinske kiseline malih molekula. To znači da se jedan njihov deo apsorbuje o organizam (kao antivirusni katalizator koji proizvodi energiju, jača i detoksifikuje imuni sistem), a drugi deo ostaje u crevnom traktu i reguliše crevnu floru, održava hranljive materije u stanju za apsorpciju, vezuje i izbacuje toksične teške metale (npr. živu, aluminijum, olovo, arsen, radioaktivne elemente, itd.), toksine i ostatke lekova.

Na osnovu podataka iz literature, uspešno se primenjuju u sledećim oblastima:

1. ANTIOKSIDANT, „HVATAČ“ RADIKALA

Izvanredno efikasno vezuje slobodne radikale koji nastaju u organizmu, koji su izazivači mnogih bolesti.

2. UNAPREĐUJE AKTIVNOST ENZIMA

Enzimi i vitamini su izvori životne snage. Oni pretvaraju unesenu hranu u energiju i gradivne biohemijske materijale. Huminske kiseline pospešuju aktivnost enzima. Ako vitaminima i enzimima dodamo huminske kiseline, njihova biološka efikasnost raste.

3. ANTIVIRUSNI UTICAJ

Antivirusni uticaj huminskih kiselina u humanoj medicini je odavno poznat, a huminske kiseline su verovatno najjača prirodna sredstva za borbu protiv virusa. Antivirusni efekti huminskih kiselina su sistematski istraženi nakon što se pokazalo da određeni preparati treseta uspešno leče slinavku i šap. Dalja istraživanja su pokazala da one inhibiraju apsorpciju i sintezu određenog broja RNK i DNK virusa. Huminske kiseline vezuju (blokiraju) pozitivno naelektrisana mesta omotača virusnog proteina, sprečavajući ga da se zalepi za tkiva.

4. ORGANSKO FORMIRANJE KELATA

Neorganski minerali i elementi u tragovima se pretvaraju u "organska" (biološki upotrebljiva) jedinjenja i unose se u ćelije. Iz aspekta fiziologije, važne minerale vezuju na jedinstven način u prirodi, u lako zamenljivom obliku, dok sa toksičnim teškim metalima formiraju nerastvorljivu vezu i eliminišu ih iz tela.

5. OPTIMIZACIJA APSORPCIJE MINERALA

Pružaju telu optimalnu apsorpciju minerala tako što inhibiraju apsorpciju preovlađujućih supstanci, dok promovišu unos manjih količina prisutnih supstanci. Huminske kiseline formiraju metastabilne komplekse sa elementima u tragovima važnim u ishrani biljaka i životinja. Na taj način se oni uz pomoć huminskih kiselina lako apsorbuju u organizam.

6. VEZUJU TOKSINE

Zbog svoje fizičke i hemijske strukture, huminske kiseline mogu da reaguju sa skoro svim jedinjenjima. Toksične supstance koje ulaze u telo se neutrališu i izlučuju. Prema najnovijim američkim istraživanjima, krv prosečnog čoveka sadrži 170 stranih supstanci, što je zabrinjavajuće i verovatno ova opterećenja mogu biti osnova nekoliko civilizacijskih bolesti. Eksperimentima na životinjama u kojima su bile upotrebljavane huminske kiseline je dokazana deaktivacija brojnih toksičnih supstanci. Važno je napomenuti da su huminske kiseline takođe pokazale efikasnu hepatoprotektivnu aktivnost i kod trovanja zelenom pupavkom (Amanita phalloides).

7. OBNAVLJA BAZNO- KISELU RAVNOTEŽU U ORGANIZMU

Navike „moderne“ ishrane doprinose kiselosti organizma. To utiče na pojavu mnogih stanja i bolesti (npr. celulit, reuma, astma, gojaznost, osteoporoza, opadanje kose, pojava parazita, gljivice, itd.). Naše telo se štiti od ovih procesa neutralisanjem kiselina uz pomoć minerala i skladištenjem nastalih soli. Dakle, ovaj proces takođe smanjuje i nivo elemenata u tragovima koje telo može da iskoristi. Huminske kiseline su takođe veoma efikasne u njihovoj supstituciji. 

U svetlu navedenog, redovna ili čak terapijska konzumacija huminskih kiselina pruža intenzivnu pomoć pri jačanju imunog sistema, nadoknađivanju mineralnih supstanci i procesima samočišćenja organizma. Ako ne želite da ih redovno konzumirate, trebalo bi da ih koristite terapijski bar na jesen i proleće, da biste sprečili razvoj virusnih i bakterijskih infekcija koje se često i brzo šire.